Често чујемо како је храна некада била укуснија имала лепши мирис, плодови су били мањи као и животиње. Како је некада цела кућа мирисала од пар јабука у здели, а оне биле ситне, незграпне, али су имале фантастичан укус.
Ми, који смо ухватили мало година, мада смо у души млади, 40 и коју или више, смо заборавили или се одвикли укуса хране из детињства. Увек нам извуку осмех на лице, врате нас у прошли век, у детињство, а и запитамо се: како је храна данас мање укусна? Данашња деца, не ретко неће да је једу јер им је много јака… навикли су на индустрију.
Многе сорте воћа и поврћа нестају јер нема ко да их узгаја а није ништа боља ситуација ни са расама животиња које су мање, дају мање приносе, дуже се хране али зато имају неупоредиво лепши укус.
Једна од старинских и аутохтоних раса свиња је Моравка, црна раса, која је име добила по реци Морави у чијим долинама је настала. Добијена је непланским и несистематским укрштањем аутохтоне расе Шумадинке са британским Беркширом уз учешће Мангулице и Јоркшира.
Као раса је релативно стара јер су се мужјаци Беркшира увозили за време Милоша Обреновића када је Србија и доживела успон у узгоју ове расе. Увидевши велику разлику у квалитету меса Моравки, Аустроугарска се одлучује на увоз већих количина ових свиња.
Тада је, тадашња Србија била покривена Милошевим трговцима који су обилазили сва села у околини реке Мораве где су се гајиле. Била су то крда свиња које су ту слободно живеле у природи и доносиле велике приходе тадашњем српском становништву.
Моравка је до пре пар година била угрожена врста са само стотинак грла у Србији. Данас је све траженија, управо због свог квалитета меса:
– мраморна боја меса
– до 75% мање негативног холестерола од хибридних раса
– садржи позитиван холестерол
– саџи висок ниво Омега 3 масних киселина
Месо има интензивнији укус, мекше је а масноћа се топи на собној температури.
Један од главих разлога доброг квалитета меса је у томе што се свиње одгајају у отвореном узгоју, слободно шетају, рију земљу, хране се корењем, травама, жиром док све потребне минерале проналазе у земљи, као и пре 200 година, за време Милоша Обреновића. Моравка је врло отпорна, сама се стара о себи и прасићима, опраси се чак на дебелом минусу у снегу.
Наши узгајивачи моравке узгајају на отвореном